Велико Лаоле
У Млавској долини, на 7 км јужно од Петровца и половини пута до Шетоња, налази се село Велико Лаоле, некада и општинско место. Село је опкољено брдима: Храстови (217 м ) на југу, Бело Брдо (191 м) југоисточно од села, Деонице (137м) источно и Перикоза (204м) северозападно од села.
Велико Лаоле је збијено село. Главни пут који иде од Петровца ка Шетоњу дели село на два дела и представља главну улицу око које су се са једне и друге стране разместиле куће и трговиснке радње.
Село је удаљено до Млаве 2 км, а површина села износи 2.679 ха. Има више извора од којих се Брестине сматра лековитим. Око села обилази и поток Бусур са северозападне стране у који утичу многи потоци.
Има више прича о постанку имена села. По једној, када је кнез Лазар скупљао војску да пође на Косово, из свих села се одазваше, само из Лаола не дође нико. Наљућен кнез Лазар узвикну : “Гледај, лола ни један не дође“. Огорчени сељаци из околних села, вративши се натраг прозову их лолама па онда и цело село доби назив Лаоле.
Постоји и прича да су овде прво дошли Власи који су правили лонце, што се на влашком каже ла ола и онда је цело село добило име Лаоле.
Најстарије насеље у целој области Млаве било је у потесу Врбовац, који се налази на тромеђи Великог Лаола, Шетоња и Ћовдина. Основано је у VI миленијуму п.н.е. и постојало је све до одласка Римљана. У потесу Беловоде налазило се највеће насеље V миленијума југоисточне Европе. На локалитету Градац налазила се један од важнијих путних станица која се звала Pagus Јупитерово село.
У Браничевском тефтеру 1467. године описано је село Коларне, а крајем XIX века Велико Лаоле се наводи као село “панађура са два вашара”, што је у то време била велика привилегија.
Данашње село је настало на левој обали Млаве бежањем становништва од епидемије колере који нису хтели да се враћају у село на десној обали,већ су раскрчили шуму и основали село.
Тако је село у другој половини XVIII века настало досељавањем, касније је село расло прираштајем.
Становништво је српско, а староседеоци досељени са Косова, из Тимочке крајине, старе Србије, Влашке.
По попису становништва из 1863. године Велико Лаоле имало је 1253 становника, највише 1953. – 3076 становника, а по попису из 2002. године 2520 становника у 580 домаћинстава. Село је по својој величини треће у Петровачкој општини, иза Петровца и Рановца из кога 592 мештана живи у иностранству.
Миграција у селу нешто је већа задњих година и индекс броја становника 2002. године у односу на 1948. годину износи 85,7%, односно нешто је већи него у општини.
Црква св. Петра и Павла подигнута је 1936. године, а електрично осветљење село добија 1950. Данас има уличну расвету и трафо станицу за напајање светлом девет села овог краја. Асфалтирани пут је изграђен 1969. године и преко Табановца и Буровца је најближа веза са Свилајнцем и аутопутем Београд – Ниш – Софија.
Прикључак на водоводни систем Петровца урађен је 1974. године, а телефонске везе су урађене 1986. У селу ради осмогодишња школа која је почела са радом 1874. године , дечији вртић од 1982. године, дом културе и културно-уметничко друштво. Одржава се савезна смотра-фестивал завичајне песме “Млава пева”, чија традиција починје од 1980. године.
У селу постоји пошта која је радила још у Карађорђева времена. 1954. године изгрђена је здравствена амбуланта, ветеринарска служба 1953., земљорадничка задруга са фармом свиња и кока носиља 1988. године, основана је и општа земљорадничка задруга “Фармер”.
Једно време у селу је радио и мањи рудник лигнита.